Поплаве из 2014. године још су свјеже у сјећању многих становника Републике Српске и страх од понављања сличних дешавања присутан је увијек када се појаве обилне падавине и дође до пораста водостаја ријека које се налазе у окружењу. Слична појава се десила у прољеће текуће 2019. године када је од стране надлежних хидрометеоролошких служби најављен велики број кишних дана који ће за последицу имати повећање дотока у ријекама и вјероватно поновно излијевање воде из корита ријека. Поучени искуством из 2014. године Влада Републике Српске и надлежне институције су у оквиру расположивих могућности подузеле низ мјера којима би се предуприједило евентуално излијевање ријека из корита и плављење околних насеља. Предузеће ЗП „Хидроелектране на Врбасу“ а.д. Мркоњић Град са својим производним објектима ХЕ „Бочац „ и ХЕ „Бочац 2“ који су смјештени на ријеци Врбас узводно од, највећег града Републике Српске Бања Луке, од самог почетка је укључено у активности које је подузимала Влада Републике Српске и град Бања Лука у циљу спрјечавања плављења града, приградских насеља као и осталих насељених подручја на сливу ријеке Врбас. Формиран је Координациони тим Владе Републике Српске који је имао задатак да прати ситуацију у вези са најављеним обилним падавинама и могућим поплавама. Испред предузећа ЗП “Хидроелектране на Врбасу“ а.д. као члан тима у раду је учествовао в.д. директор предузећа Горан Милановић и в.д. извршни директор за производњу и одржавање Велибор Јарић. Задатак нашег предузећа и његових представника у Координационом тиму је био да се посредством акумулационих језера хидроелектрана „Бочац“ и „Бочац 2“ покуша амортизовати долазак поплавног вала изнад брана у мјери у којој је то могуће, а затим да се акумулирана вода испушта низводно кроз радна кола агрегата и евентуално преливне органе на најоптималнији начин и тако покуша спријечити плављење приобалних насеља у сливу ријеке Врбас а истовремено да се не угрози годишња прозводња електричне енергије спуштањем коте горње воде акумулационог језера. При свему овом треба обратити пажњу на техничке параметре производних објеката предузећа „ЗП „Хидроелектране на Врбасу“ и стварну могућност значајнијег утицаја на водостај ријеке Врбас низводно од производних објеката предузећа. Акумулација ХЕ“Бочац“ има одређени потенцијал у ублажавању поплавног вала, док је акумулацаија ХЕ „Бочац 2“ незнатна, ради се о проточној хидроелектрани и њен утицај на ниво воде низводно у вријеме великих дотока је минималан. Акумулациони базен ХЕ "Бочац" са укупном запремином од 52,10 x 106 м3 (1,75% средњег годишњег отицања) представлја простор за вишедневно до седмично изравнавање протока. Корисна запремина за денивелацију од 28 м (до коте 254,00) је 42,90 x 106 м3. Са обзиром, да се из енергетских разлога ниво успора претежно задржава на котама што ближим коти нормалног успора, могућности за прихватање поплавног таласа су доста ограничене. Чак и уз могућност правовременог пражњења кроз форсирани рад ХЕ "Бочац" (водећи рачуна и о низводним корисницима) може се омогућити тек прихватање таласа са кратким повратним периодима. Координациони тим Владе Републике Српске, у коме су били укључени и наши представници, велику пажњу је посветио начину рада хидроелектране „Бочац“ при чему је дата максимална подршка предузећу у доношењу кључних одлука којима би се могле ублажити поплаве. Са друге стране предузеће ЗП “Хидроелектране на Врбасу“ је организовало стално дежурство одговорних лица која су била уз редовно смјенско особље, са циљем да се брзо реагује и помогне смјенском особљу у доношењу исправних одлука. Како се доток воде у акумулацију мијењао јако брзо и одлуке су морале бити правовремене и брзе. Сагласно најавама Републичког хидрометеролошког завода Републике Српске очекивао се повећан доток, па је у складу са тим извршено превентивно пражњење акумулације и језера до кота које се користе само у екстремним ситуацијама. Ово је неминовно имало за посљедицу слабије искориштење воде и њезиног потенцијала, али хидроелектране поред настојања да воду у производњи електричне енергије искористе на максималан начин, имају обавезу управљања водама и друштвено одговорног понашања према заједници. Уважавајући најаве Републичког хидрометеролошког завода Републике Српске, директор Горан Милановић и извршни директор за производњу и одржавање Велибор Јарић, заједно са смјенским особљем, су уз много ризика донослили одважне одлуке које су, касније ће се показати, биле правовремене те није дошло до великог плављења приобалног подручја у сливу ријеке Врбас.