У периоду након 1982. године није дошло до реализације изградње хидроелектране на компензационом базену, како дијелом због тадашњих друштвених прилика, тако и због ратних дешавања током деведесетих година прошлог вијека. У том периоду, који је трајао више од две деценије, развијани су различити пројекти искоришћења средњег тока ријеке Врбас, који нису били компатибилни са идејом хидроенергетског искоришћења већ изграђеног компензационог базена ХЕ „Бочац“. Први кораци ка оживљавању идеје искоришћења компензационог базена и њеној конкретизацији дошли су од стране Управе предузећа ЗП „Хидроелектране на Врбасу“ а.д. Мркоњић Град, на челу са директором Недељком Кесићем. Захваљујући таквој иницијативи Управе овог предузећа, 2010. године израђена је „Студија о могућности изградње хидроелектрана у дијелу слива ријеке Врбас у Републици Српској“. Обрађивач Студије био је реномирани Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ из Београда, а предметна Студија садржи рјешења енергетског кориштења средњег тока ријеке Врбас изградњом нових хидроелектрана, са посебним освртом на иновирано техничко рјешење енергетског искориштења хидроенергетског потенцијала компензационог базена изградњом савремене ХЕ „Бочац 2“. Полазиште за идентификацију будућих хидроенергетских пројеката била је „Водопривредна основа слива ријеке Врбаса“ из 1987. године (у даљем тексту: Основа). У овом документу су дате смјернице за рјешавање у том тренутку актуелне водопривредне проблематике, између осталог и смјернице за коришћење хидроенергетског потенцијала слива Врбаса. С обзиром на то да су се у међувремену многе околности везане за остваривање планова из Основе промјениле (изградњом објеката у појасевима уз ријеку, издавањем концесија, и слично), многа од рјешења из ове Основе није више било могуће примјенити. Због тога су у новој Студији разматрани и анализирани пројекти који су, поред основног економског критеријума исплативости, морали да задовоље и постављена ограничења. Најзначајнија ограничења која су узета у обзир приликом израде Студије су везана за утицај изградње хидроенергетских објеката на животну средину, као и на интересе других корисника простора и воде. Студијом су идентификоване могуће локације за изградњу хидроелектрана и извршен је избор најбољих рјешења са аспекта економске исплативости и изводљивости у контексту интеракције са постојећом инфраструктуром и утицајима на животну средину. Прва фаза израде Студије започета је прикупљањем, прегледом и анализом расположиве постојеће релевантне документације (техничке, планске, законодавне и сл.). Потом је извршена анализа разматраног слива са аспекта водног потенцијала, морфолошких и геолошких карактеристика терена, саобраћајне инфраструктуре, насељености, просторних и других ограничења, као и осталих релевантних фактора. Као резултат ове анализе идентификовани су дијелови водотокова који се могу хидроенергетски искористити. За дефинисане могуће пројекте су примјеном одговарајућих алата срачунате основне хидролошке и енергетске величине, а извршена је и прелиминарна процјена инвестиција. Анализа енергетског потенцијала ријеке Врбаса и његових притока у овој фази Студије показала је да су са аспекта могуће производње електричне енергије далеко најзначајнији потенцијални енергетски пројекти на средњем току Врбаса, гдје је могуће изградити неколико електрана са великом средњом годишњом производњом, за разлику од евентуалних пројеката на притокама Врбаса, гдје би због њиховог много мањег средњег протока било могуће изградити само електране скромних капацитета. У складу са резултатима прве фазе израде Студије, извршен је избор хидроенергетских пројеката које је потребно даље разматрати и анализирати, што је потврђено одговарајућим Протоколом усвојеним заједно са Инвеститором, који представља саставни дио Студије. Према закључку Протокола одлучено је да се у наставку израде Студије детаљније анализирају ефекти и услови изградње нових ХЕ на ријеци Врбас низводно од ХЕ „Бочац“. Дио инвестиционих активности су и испитивања могућности и оправданости за изградњу нових производних постројења на сливу ријеке Врбас. Студија хидроенергетског коришћења средњег тока ријеке Врбас, коју је израдио Институт за водопривреду “Јарослав Черни” из Београда, показала је да су са аспекта могуће производње електричне енергије далеко најзначајнији потенцијални енергетски пројекти на средњем току Врбаса, гдје је могуће изградити неколико електрана са великом годишњом производњом, а то су ХЕ Бочац 2, ХЕ Крупа 228, ХЕ Крупа 218, ХЕ Крупа 214, ХЕ Грбићи 204, ХЕ Бањалука 204, ХЕ Карановац и ХЕ Новоселија 172,5 и 174,6. У складу са резултатима студије, развојни план нашег предузећа је изградња ХЕ Бочац 2. Овде су побројани само неки од значајнијих детаља инвестиција и развоја које, у складу са својим плановима, редовно спроводи наше предузеће.