• ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град
  • +387 50 225 317            Webmail

Хидролошко-метеоролошки показатељи

Прве значајније хидролошке обраде Врбаса датирају из 1946. године. Интензивније прикупљање основних података почело је 1952. године код израде основног пројекта искоришћења водних снага у сливу Врбаса. Након тога, долази неколико значајних обрада од којих се издвајају: „Основни пројект енергетског искоришћења Врбас-Плива" - Елетропројект Сарајево 1954. године, затим „ХЕ Бочац" - Инвестициони програм - Енергоинвест Сарајево 1957. године и „Водопривредна основа слива Врбас" - Завод за водопривреду Сарајево, 1962. године.

Године 1971. урађена је „Студија енергетског искори-шћења воде средњег Врбаса" од стране Енергоинвеста из Сарајева, а последња важећа студија је „Водопривредна основа слива ријеке Врбаса" из 1987. године.

У сливу ријеке Врбас оснивање мреже метеоролошких станица почело је 1892. године. До 1941. године, мрежа је била врло ријетка (једна станица на преко 700 km2). До наглог проширивања мреже метеоролошких станица дошло је 1959. и 1960. године. У том периоду мрежа се удесетостручила и једна станица је дошла на 85 km2

Референтна метеоролошка станица за преградно мјесто Бочац је Бања Лука. На бази њених извјештаја у периоду од 1926. до 1965. године израчунате су просјечне падавине од 1265 mm на сливном подручју Врбаса до Бочца. Највлажније годишње доба је јесен са 31% падавина, а најсушнија је зима са 19% падавина у просјеку.

Остали метеоролошки подаци од значаја за преградно мјесто Бочац:

  • максималне дневне падавине за преградно мјесто Бочац износе 81 mm;
  • просјечно осунчавање траје 5 сати и 6 минута од просјечно могућих 12 сати и 12 минута дневно;
  • просјечна годишња температура износи 10 °C;
  • релативна влажност ваздуха износи 80% на годишњем нивоу;
  • процјењена просјечна брзина вјетра износи око 2 m/s;

Кључне водомјерне станице у обради нивоа средњег протицаја биле су ВС Бочац и ВС Бањалука. Повремено су коришћени и подаци са ВС Делибашино Село, ВС Хан Скела, ВС Козлук и ВС Волари.

Водомјерна станица Бања Лука основана је 1892. године.

Прекиди у осматрању су били у периодима од 1-8. јануара 1944. године, 18-29. септембра 1944. године и 22-24. априла 1945. године. Године 1963. станица је опремљена са лимниграфом.

Водомјерна станица Бочац опремљена је лимниграфом 28. јануара 1959. године.

Протицај је одређен на темељу властитих података за читав обрађивани период, изузев 1954-1963 године за ВС Бања Лука. Протицај на преградном мјсту Бочац одређен је на темељу властитих података за период послије 1960. године. За продужење периода на 40 година, Југелов низ, изграђен је однос протицаја ВС Бања Лука-ВС Бочац за године 1963-1970. За тај период постојали су лимниграфски подаци на обе станице. Тим односом продужен је период у Бочцу на 40 година, кориштене су декадне вриједности. Употребљене су три линије протицаја за три различита периода.

Хидроенергетски потенцијал

Релевантне студије показују да распложиви хидроенергетски потенцијал слива ријеке Врбас износи око 4270 GWh електричне енергије, у средње влажној години, од чега на основни водоток отпада 2510 GWh или 58,8%, а на све притоке 1760 GWh или 41,2 %. Хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас на цијелом њеном сливу искориштен је тек нешто више од петине, а на подручју тока кроз РС још и мање. Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса који износи око 3.200 GWh данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5 одсто кроз хидроелектране Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.

Saznajte više
Истражни радови

Експлоатација хидропотенцијала у средњем току ријеке Врбас, на потезу од ХЕ „Јајце 2" до Бања Луке, разматрана је током времена у више варијанти. У зависности од потреба за енергијом и у складу са датим околностима, презентована су варијантна рјешења са четири, три, двије, једном те опет три и сада четири степенице и то ХЕ „Бочац", ХЕ „Крупа", ХЕ „Бања Лука-ниска" и ХЕ „Новоселија". Овим би се задовољили многи критеријуми од којих су најважнији изградња значајних енергетских објеката у близини центара потрошње и избјегавање градње велике акумулације у близини бањалучког тектонског жаришта. У скорије вријеме, а у циљу бољег искоришћења енергетског потенцијала средњег тока ријеке Врбас, предузеће "Хидроелектране на Врбасу" а.д. поставило је себи циљ да у наредном периоду изврши проширење производних капацитета изградњом нових хидроелектрана. У сладу са тим, предузеће је финансирало израду нове студије о могућностима изградње хидроелектрана у дијелу слива Врбаса у Републици Српској.

Saznajte više
Геолошко-сеизмичке карактеристике слива ријеке Врбас

Терен анализираног дијела сливног подручја припада брдско-планинском, а само мањи дио равничарском типу рељефа. Већим дијелом, у брдско-планинском типу рељефа, водотоци имају уске долине облика кањона или клисуре. У њима су се формирали флувијалани облици рељефа, ријечне терасе и алувијалне површине, а ријетко и аде. Осим флувијалних облика на терену слива Врбаса су веома развијене крашке појаве. Најкрупније су Купрешко и Гламочко поље, крашке увале Добриња и Стричићи. Честе су и мање појаве као што су еставеле, понори, вртаче. Старост стијенских маса на простору слива ријеке Врбас протеже се од силур-девона до плиоцена. Највећим дијелом терен слива ријеке Врбаса граде мезозојски седименти, преовлађујуће карбонатног састава.

Saznajte više
или идите директно на страницу бр. »