Хидроелектране на Врбасу
 

Хидропотенцијал слива Врбаса

Предузеће „ХЕ на Врбасу“ а.д. Мркоњић Град је иницирало нови концепт хидроенергетског искориштавања ријеке Врбаса који подразумијева експлоатацију воде не само у енергетске сврхе, него и свеобухватније сагледавање слива како би се ријека Врбас могла користити вишенамјенски.

Раније разматрани пројекти изградње хидроелектрана на сливу ријеке Врбас наишли су на велики отпор јавности због тога што тим пројектима нису обухваћена питања рјешавања негативног утицаја изградње хидроенергетских објеката на животну средину, као ни интереси других корисника воде и простора. Узимајући у обзир ове чињенице, наше предузеће је инвестирало значајна средства у нову студију о могућности изградње хидроелектрана у дијелу слива ријеке Врбас у Републици Српској која полази од тога да нови пројекти изградње хидроелектрана поред основног економског критерија исплативости, морају да задовоље и ограничења везана за утицај изградње на животну средину, потребу еколошког очувања кањона ријеке, да уобзире интересе свих група које користе и искориштавају Врбас, као и да дефинишу мјере које ће смањити негативан утицај изградње на најмању могућу мјеру.

Релевантне студије показују да расположиви хидроенергетски потенцијал слива ријеке Врбас износи око 4.270 GWh електричне енергије, у средње влажној години, од чега на основни водоток отпада 2.510 GWh или 58,8%, а на све притоке 1.760 GWh или 41,2%.

Хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас на цијелом њеном сливу искориштен је тек нешто више од петине, а на подручју тока кроз Републику Српску још и мање. Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса, који износи око 3.200 GWh, данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5 одсто, и то на хидроелектранама „Јајце 1“, „Јајце 2“ и „Бочац“.

Хидроенергетски потенцијал Врбаса први пут је искоришћен још за вријеме Аустроугарске монархије, изградњом хидроелектране „Јајце“, давне 1894. године. Њен генератор, снаге 8 МW, производио је електричну енергију која се користила у хемијској индустрији све до 1957. године.

Након Другог свјетског рата пришло се даљој изградњи хидроенергетских објеката, тако да је 1954. године у погон пуштена ХЕ „Јајце 2” снаге 30 МW, са средњом годишњом билансном производњом 175 GWh, а три године касније и ХЕ „Јајце 1” снаге 48 мегавата и са билансном производњом 232 GWh.

По завршетку изградње та два објекта наставило се са израдом пројектне документације и истражним радовима на средњем току ријеке Врбас. На потезу од „ХЕ Јајце 2“ до Бањалуке су у неколико наврата, зависно од потреба за енергијом и датим околностима, презентована различита варијантна рјешења која су обухватала изградњу једне или више хидроелектрана, да би коначно рјешење било нађено у изградњи ХЕ „Бочац”, инсталисане снаге 110 МW. Овим рјешењем је од могућег хидроенергетског потенцијала Врбаса у дијелу који протиче кроз Републику Српску, а који износи око 1.895 GWh, искориштено тек 307 GWh, односно 16,2%.
 

 

Контакт

Требате више информације о овој теми? Контактирајте нас већ данас.