Хидроелектране на Врбасу
 

Изградња ХЕ "Бочац"

Изградња ХЕ Бочац

O почетку изградње хидроелектране у Бочачкој клисури почело се размишљати одмах након изградње хидроелектрана „Јајце 1" и „Јајце 2".

На потезу водотока ријеке Врбас од ХЕ „Јајце 2" до Бања Луке, првобитно је била предвиђена изградња једне високе бране „Бања Лука". Ова брана је требала да врши годишње изравнавање протока у ријеци Врбас.

Међутим, утицајем неких фактора, ова концепција је измјењена и умјесто једне високе бране предвиђене су три степенице са три мање хидроелектране на истом потезу. То су ХЕ „Бочац", ХЕ "Крупа на Врбасу" и ХЕ „Бања Лука". Петнаест година припремане су и анализиране варијанте будућих енергетских објеката и након усаглашавања техничког рјешења, усвојен је пројекат изрградње ХЕ „Бочац" која је једина до данас и изграђена и има седмично изравнавање протока у ријеци Врбас. Изградња осталих двију степеница је ствар будућности.

Извођач главних грађевинских радова је била „Хидроградња" из Сарајева.

Почетни радови на изградњи објекта и постројења

За сам почетак градње хидроелектране „Бочац" везује се крај 1976. године. Прва фаза изградње обухватила је измјештање једног дијела магистралног пута Јајце-Бања Лука пошто је пројектом предвиђено потапање постојећег. Ове радове је требало пажљиво планирати и спроводити да не би дошло до угрожавања остатака старог града Бочац.

У почетној фази изградње хидроелектране „Бочац" један од најважнијих и најкомпикованијих радова је скретање ријеке Врбас како би се обезбједили услови за почетак грађевинских радова у кориту ријеке. У ту сврху, на мјесту будуће хидроелектране, приступило се изградњи опточног тунела.

Ископни радови за брану и стројару

Ископни радови на ХЕ „Бочац" изводили су се поступно. Прије скретања ријеке кроз опточни тунел изведени су ископи на лијевом боку бране до коте 240,00 m.n.m. као и на десном боку на платоу који се налазио на коти 286,00 m.n.m. Упоредо са ископним радовима бране и стројаре, вршено је непрекидно бетонирање бочног прелива.

Након скретања ријеке могли су да се обављају радови на ископу лијевог бока испод коте 240,00 m.n.m. на којој је фундирана брана, као и до коте 214,35 m.n.m., најниже ископане тачке стројаре. Ископни радови на коти 286,00 m.n.m. на десном боку могли су се вршити једино са пнеуматским чекићем због неприступачности терена, са што већим иситњавањем и ручним танспортом (колицима) до мјеста истресишта. Ископни радови на лијевом боку бране вршени су са коте 240,00 m.n.m. одоздо према круни бране.

Технологија бетонирања објеката

За објекте ХЕ „Бочац" првобитно је био предвиђен цемент типа „Чапљина" производње ДЦ Сплит. Овај цемент је кориштен за изградњу објеката хидроелектране све до краја 1979. године. Међутим, због отежаних услова снабдијевања овим материјалом, транспотрне даљине и још неких параметара, од почетка 1980. године примјењиван је цемент Какањ, ЈУС БЦ.1.013. У брану је уграђиван бетон МБ-30 са количином цемента од 250 kg/m3 бетона. За све остале објекте коришћен је бетон МБ-30 са количином цемента од 350 kg/m3 бетона.

Агрегат за бетон је коришћен из природног материјала који је вађен дијелом из депоа шљунка, а дијелом из материјала добијеног багерисањем ријечног корита. Агрегат је добијен сепарисањем материјала и прањем водом под притиском на ситу сепарације.

Уградња и монтажа опреме

Свакако један од значајнијих и технички врло захтјеван посао приликом градње ХЕ „Бочац" јесте уградња хидро-механичке и електро-машинске опреме.

Турбинска опрема будуће хидроелектране произведена је у Аустријској фирми „Аndritz" из Граца. Радно коло турбине изграђено је од 25 тона легираног челика и прошло је кроз неколико хиљада часова обраде. У прилог томе говори и чињеница да се његова тежина, од одливка до финалног производа, у току процеса израде, свела на свега једну трећину од почетне.