Хидроелектране на Врбасу
 

Ријека Врбас

Ријека Врбас

Врбас је ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине, дугачка око 235 km, са површином слива око 6386 km2. Настаје од два врела на јужној падини планине Вранице (Зец-Планини). Извире на 1.530 метара надморске висине и дренира централни дио сјеверних падина Динарског планинског масива.

Код Српца се улијева у ријеку Саву на 96 метара надморске висине. На свом путу од извора до ушћа усјеца композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље. При том ствара три карактеристичне цјелине: у горњем току од извора до Јајца је планинска ријека с много брзака и слапова, у средњем току, од Јајца до Бање Луке, са наглашеним падом корита пробија се кроз дубоки кречњачки кањон, а у доњем току, од Бање Луке до ушћа, типична је равничарска ријека.

Има 36 директних притока дужих од 10 километара, а најзначајније су Угар, Црна Ријека, Плива и Врбања.

Просјечан пад главног тока је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. Просјечна надморска висина је око 690 m.n.m.. Просјечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном дијелу слива. Просјечно вишегодишње отицање са слива ријеке Врбаса износи око 132 m3/s. Просјечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km2. Просјечни коефицијент отицаја је око 0,59. Режим тока воде у сливу ријеке Врбас је неравномјеран. Минимални протицаји падају на око 22-23% од просјечног вишегодишњег протицаја. Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање. Максимални протицаји су од пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.

Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу. Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајем у августу.

На цјелокупном свом току, Врбас је створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају липљен, пастрмка и младица, па је ова прелијепа ријека једна је од најатрактивнијих за риболовце.

На његовим обалама или у њиховој непосредној близини налазе се градови Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце и Бања Лука. На сливу Врбаса живи око 500.000 становника.

Хидроенергетски потенцијал

Релевантне студије показују да распложиви хидроенергетски потенцијал слива ријеке Врбас износи око 4270 GWh електричне енергије, у средње влажној години, од чега на основни водоток отпада 2510 GWh или 58,8%, а на све притоке 1760 GWh или 41,2 %. Хидроенергетски потенцијал ријеке Врбас на цијелом њеном сливу искориштен је тек нешто више од петине, а на подручју тока кроз РС још и мање.

Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса који износи око 3.200 GWh данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5 одсто кроз хидроелектране Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.

Истражни радови

Експлоатација хидропотенцијала у средњем току ријеке Врбас, на потезу од ХЕ „Јајце 2" до Бања Луке, разматрана је током времена у више варијанти. У зависности од потреба за енергијом и у складу са датим околностима, презентована су варијантна рјешења са четири, три, двије, једном те опет три и сада четири степенице и то ХЕ „Бочац", ХЕ „Крупа", ХЕ „Бања Лука-ниска" и ХЕ „Новоселија". Овим би се задовољили многи критеријуми од којих су најважнији изградња значајних енергетских објеката у близини центара потрошње и избјегавање градње велике акумулације у близини бањалучког тектонског жаришта.

У скорије вријеме, а у циљу бољег искоришћења енергетског потенцијала средњег тока ријеке Врбас, предузеће "Хидроелектране на Врбасу" а.д. поставило је себи циљ да у наредном периоду изврши проширење производних капацитета изградњом нових хидроелектрана. У сладу са тим, предузеће је финансирало израду нове студије о могућностима изградње хидроелектрана у дијелу слива Врбаса у Републици Српској.

Геолошко-сеизмичке карактеристике слива ријеке Врбас

Терен анализираног дијела сливног подручја припада брдско-планинском, а само мањи дио равничарском типу рељефа. Већим дијелом, у брдско-планинском типу рељефа, водотоци имају уске долине облика кањона или клисуре. У њима су се формирали флувијалани облици рељефа, ријечне терасе и алувијалне површине, а ријетко и аде. Осим флувијалних облика на терену слива Врбаса су веома развијене крашке појаве. Најкрупније су Купрешко и Гламочко поље, крашке увале Добриња и Стричићи. Честе су и мање појаве као што су еставеле, понори, вртаче.

Старост стијенских маса на простору слива ријеке Врбас протеже се од силур-девона до плиоцена. Највећим дијелом терен слива ријеке Врбаса граде мезозојски седименти, преовлађујуће карбонатног састава.

Хидролошко-метеоролошки показатељи

Прве значајније хидролошке обраде Врбаса датирају из 1946. године. Интензивније прикупљање основних података почело је 1952. године код израде основног пројекта искоришћења водних снага у сливу Врбаса. Након тога, долази неколико значајних обрада од којих се издвајају: „Основни пројект енергетског искоришћења Врбас-Плива" - Елетропројект Сарајево 1954. године, затим „ХЕ Бочац" - Инвестициони програм - Енергоинвест Сарајево 1957. године и „Водопривредна основа слива Врбас" - Завод за водопривреду Сарајево, 1962. године.

Године 1971. урађена је „Студија енергетског искори-шћења воде средњег Врбаса" од стране Енергоинвеста из Сарајева, а последња важећа студија је „Водопривредна основа слива ријеке Врбаса" из 1987. године.